Ima nekoliko užasno dosasnih poslova koji se stalno ponavljaju: šmirglanje, zavijanja vijaka, odvijanje istih tih vijaka sutradan… Ali tako mora da nam počne dan kad se radi sa oplatom:

Epoksi je očvrsnuo, mogli smo da iskrojimo oplatu bokova na meru sa dnom:

Za ovakvo vođenje ubodne testere treba imati i oko i ruku, posebno na delovima gde se ugao trupa i boka menja:

Sve što pretekne se tračnom brusilicom skine do oplate dna, ali pažljivo, da se ne odere dno, i da se ne naprave rupe:

Pre lepljenja sleduje provera površina, sad je pravi trenutak da se pronađu i isprave sve nepravilnosti u donjem sloju, kako se ne bi prenele na gornji sloj oplate. Kanap, letvica, strpljenje i oštro oko:

Kada smo potvrdili da su sve površine lepo “upeglane”, prešli smo na ukrajanje elemenata oplate dna. Za razliku od oplate boka koja se sastoji iz dva sloja 6 + 4mm okume šperke, dno je sasatavljeno od sendviča 6+6mm. “Razbacali” smo raspoložive table po dnu, pa krenuli prema krojnim listama:

Prednost kada nas ima dovoljno u radionici je što možemo da podelimo posao. Duleta smo zamolili da popuni iznutra sve rupe od šrafova u oplati boka sa epoksijem ugušćenim puniocem 407 Low Density Filler za gitovanje:

Rupe se sa spoljne strane, sa koje je ostao veći “ožiljak” od glave vijka, gituju istim puniocem, kako se te neravnine ne bi prenele na finalni sloj epoksija. Iznutra se popunjava male rupe od vrha vijka, malo posle popunjavanja spoljnih rupa od glave vijka koje epoksi utisne kroz celu oplatu.

Za krojenje tabli za pramac nam je odlično poslužio šablon sa donje oplate, linija sečenja je pomerena za 10mm sa svake strane u odnosu na donju oplatu, da bi pravilno prekrila oplatu boka:

Sečenje ubodnom testerom ovolikih tabli zahteva barem još jedan par ruku, posebno kad je prostora malo:

Pre konačnog lepljenja, sve ploče oplate se postavljaju na svoju poziciju, i pritežu vijcima, kako bi se još jednom proverile sve površine. Iskustvo sa postavljanja prvog sloja plate dna nam je pomoglo da tablu šestice za drugi sloj na pramcu savijemo bez problema. Konsultacije sa inženjerskim delom tima oko svih detalja tokom procesa proizvodnje značajno olakšavaju sklapanje, u ovom slučaju se proverava tačnost linije knika na pramcu pre postavljanja oplate:

Nismo ni Duleta zaboravili, dok smo krojili oplatu, on je završio desni bok (rupe nije brojao):

Konačno su sve ploče pripremljene, površine proverene i sve je spremno za polaganje oplate. Počinjemo mazanjem prajmera – neugušćenog epoksija i na donji sloj oplate na trupu…

…a i na unutrašnju stranu drugog sloja oplate

Kada se radi sa većim količinama epoksija, lakše se smeša u kanti:

Slojevi se, kao i prethodni, lepe eposkijem ugušćenim puniocem 406 Colloidal Silca, koji se nanosi zatupljenom nazubljenom špahlom, kako sloj ne bi bio predebeo:

Počinjemo od oplate pramca, prvo se fiksira vijcima za kobilicu, na malom razmaku kako bi se ravnomerno prenelo opterećenje prilikom savijanja:

Ivan za to vreme razmazuje ugušćeni epoksi na ostale površine, spremajući ih za lepljenje:

Jedna strana je gotova, prelazimo na drugu:

Za lepljenje drugog sloja oplate dna je potrošeno nešto preko desetak kg epoksija, manjim delom neugušćenog za prajmer, a većim delom ugušćenog 406-icom za lepljenje. Svi smo se umazali epoksijem k’o deca eurokremom pokušavajući da budemo što efikasniji na malom prostoru, ali je vredelo, odradili smo veliki posao za jedan dan…