Kako počinje radni dan posle lepljenja oplate – vađenjem šrafova !”#$!…. Rupe od vijaka na bokovima su izgitovane, sad prelazimo na dno. Prvo ćemo povaditi vijke, pa potom izgitovati “ožiljke”:

Goste rado dočekujemo sa nekim alatom i radnim zadatkom, ako su obukli nešto staro. Ako se nisu adekvatno obukli onda ih i ne dočekujemo Marko je za početak dobio šrafilicu i jasan zadatak da ne ostavlja vijke u oplati:

Ovaj međutim nije hteo iz epoksija da izađe milom…

Pa je Stambolija morao da primeni silu, i upotrebi svoj omiljeni alat: ženu Brus Lija:

Uspeo je da zavarniči na drvenom trupu i da u dva poteza ubedi ovaj vijak da mu je radno mesto u kobilici ipak privremeno:

Po vađenju svih vijaka, tračnom brusilicom su svi prepusti oplate dna dovedeni do linije boka:

Obrađen je i pramac, i doveden u planirani oblik:

Zatim je usledila finalna kontrola “ispeglanosti” svih površina dna i bokova: ravnjače, letvice, konac i metar su pokazale da smo u drugom sloju dna popravili sve propuste u polaganju prvog sloja i doveli površine u projektovani oblik. Time smanjivši potrebu za  većim ispravljanjem površina gitovanjem:

Sa drugim slojem oplate dna, trup je dobio konačni oblik:

Usledilo je gitovanje rupa od vijaka, i odozgo, i iznutra:

Marko se u međuvremenu dobro pokazao sa šrafilicom, pa smo mu prepustili i ubodnu testeru. Trebalo je iz ruke iseći elemente 6mm špera od kojih se spajaju slojevi spray rail-a – deflektora koji sprečavaju penjanje talasa na bokove i zapljuskivanje palube koje se videlo na testiranju modela. Vremena za slanje table špera na sečenje CNC mašinom nema, pa smo morali ovako:

Pažnja i strpljenje su neophodni za ovako “pipavo” sečenje iz ruke…

Za kraj smo ostavili lepljenje delova rebara koji formiraju nadgrađe, i spajaju se sa rebrima po okretanju trupa. Poslednji elementi Yastog puzzle sečeni na CNC-u su došli na red za sklapanje:

Postavili smo tablu 20mm brezove šperke ponovo kao radnu ploču:

i podelili se da bi ubrzali proces: neko je šmirglom sređivao površinu spojeva, neko je bio zadužen za nanošenje prajmera, treći je na spojeve nanosio ugušćeni epoksi za lepljenje…

Svako “rebro” je fiksirano za ploču, uz stalnu kontrolu raspona i geometrije. Koristili smo parčiće otpada za podmetanje oslonaca ispod delova koji se ne poklapaju, odvajajući najlonima svaki segment koji ne treba da se zalepi. Na kraju je sve spojeno i ostavljeno da se suši: