Sečenje elemenata na CNC mašini ne ide baš planiranim tempom, još uvek ih mi brže lepimo nego što ih CNC iseca Elemetni su na tablama raspoređeni prema potrebnoj površini materijala, a ne prema rasporedu sklapanja, pa nam se dešava da moramo da sačekamo tablu 7 da bi sastvaili rebro 4, ili da imamo sve osim jednog elementa za centrali deo kobilice… Uglavnom, rad je opet počeo slaganjem i obeležavanjem elemenata.

Usledilo je (svima omiljeno) šmirglanje spojeva, i provera kako elementi naležu jedan na drugi. Kobilicu sastavljamo iz tri sloja 15mm okume šperploče. Ovde se vide elementi leve strane spojeni, i jedan elemenet desne trane. Puzzle prekidi su tako postavljeni da je nemoguće spojiti pogrešne delove:

Centralni elementi kobilice imaju ravne ivice, a bočni se obaraju na “spolja” da bi prihvatili oplatu pod pravilnim uglom. Upadljivo se vidi razlika u broju prolaza glodala na CNC mašini kod obaranja ivica. Na gornjem elementu na slici je ivica oborena iz tri prolaza, i zahteva obradu šmirglanjem. Donji deo je obaran iz mnogo više prolaza, pa neće biti potrebna naknadna obrada, ali je zato sama izrada dela skuplja zbog više prolaza glodala na CNC mašini:

Kreativni haos u radionici: u pozadini su rebra zalepljena juče, epoksi je očvrsnuo i spremna su za pozicioniranje, u centralnom delu su elementi kobilice spremni za nanošenje epoksija:

Svi krajevi koji se spajaju se prvo premazuju neugušćenim epoksijem, na slici su naslonjeni na sto. Potom se na spojeve nanosi epoksi sa puniocem 406 za lepljenje:

Složili smo i prvi sloj krmeng zrcala. U nedostatku 20mm okume špera (dva sloja bi bila dovoljna), napravićemo ga iz sendvića 2 x 15mm i 1 x 6mm, lepljenih epoksijem, sa ojačanjem staklenim tkanjem na kraju. Elemente kobilice smo spajali za početak po dva, a aluminijumska ravnjača nam je pomogla da sve bude u liniji:

Ove spojeve nismo pritiskali da bi izbegli uvijanje po vertikali na sredini. Pažljivo smo ih pozicionirali i ostavili da epoksi očvrsne. Dok su se neki mazali epoksijem po prstima i garderobi, drugi su se “zabavljali” stonim cirkularom – od tabli šperploče sekli su “batense” – uzdužnice:

Isečene ”letvice” se spajaju i lepe eposkijem da bi se postigla potrebna dužina, neke uzdužnice  idu po celoj stranici trupa pa je potrebno preko 6m dužine. Za ceo trup se koristi “nekoliko” različitih dimenzija: 50×20m 30×20, 20×20, 30×15, 45×15, 50×15,  60×10 … Ukupna neobrađena dužina uzdužnica je 215m, a na samom trupu će “ostati” 167.98m kad se iseku tačno na meru.

Nedostatak 20mm Okume šperke na tržištu nas je primorao da za tu debljinu uzdužnica koristimo vodootpornu brezovu šperku, istih mehaničkih karakteristka ali veće težine. Srećom neće je previše biti u konstrukciji.