Skidanje poliuretanske farbe nanete pre sajma se pokazalo kao dosta težak zadatak. Ne ide ni brzo ni lako kako smo očekivali, ali ipak nekako ide, uz veliku pomoć prijatelja, saradnika i komšija… A svi iz radionice izlazimo “sede” kose od prašine. 

Istovremeno se radi na nekoliko delova broda, pored šmirglanja eksterijera, podjednako je zahtevna i priprema enterijera za finalni sloj epoksija. Pre montaže delova enterijera, potrebno je eposkijem obraditi unutrašnju stranu oplate, i delove kojima će biti teško prići kada se postave ležajevi, pregrade i drugi elementi. Šmirglanje se uglavnom može odraditi malom tračnom brusilicom, ali ima delova gde jednostavno otpadaju prsti jer mašina ne može da priđe.

Znam da nije u redu da drugove kompromitujem ovako, ali posle mukotrpnog šmirglanja fileta i površina, potrebno je sve dobro otprašiti, usisati, obrisati… Dakle, ovo NIJE kućni usisivač, nego specijalni radionički alat za skupljanje prašine . Rukovaoci ovim alatom uglavnom ne umeju da koriste kućne usisivače koji slično izgledaju:

Ošmirglano, obrisano, otprašeno, spremno za epoksi. Prva ruka se na drvo nanosi u tankom sloju, da što bolje penetrira u strukturu. U kabini je dosta toplo, pa mešamo male količine da nam umešan epoksi ne očvrsne u posudi za mešanje pre nanošenja:

Ivan se u međuvremenu potrudio da ošmirgla, obradi i pripremi spray railove za polaganje staklenog tkanja. Stakleno tkanje i dodatni slojevi epoksija ojačavaju ove isturene elemente trupa, i povećavaju otpornost na grebanje i čukanje:

Na prvu ruku epoksija, tzv.prajmer, polaže se iskrojeno stakleno tkanje koje se potom natapa drugom rukom epoksija. Obzirom na malu površinu može se koristiti i običan moher valjak :

Trakom je odvojen trup preko zone lepljenja staklenog tkanja. Kriva površina i oštri uglovi dodatno komplikuju pravilno polaganje platna i smole i istiskivanje vazduha. Ovakav rezultat zahtevao je dosta strpljenja i pedantnosti:

Nema pauze ni u kabini. Dvojac bez kormilara: Pera / Jovke, naoružani valjkom za ravne površine i uzanom četkom za uglove, stigao je do polovine kabine. Ni ovo nam ne ide tako brzo, možda jer se sve dešava posle ponoći?

Ovako izgleda potpuno epksirana pregrada WC-a, posle prve ruke. Struktura drveta je još uvek vidljiva ispod epoksija.

Geliranje, tj. prva faza očvršćavanja epoksija u kabini je trajala skoro punih 90 minuta. Kada je sloj ostao mekan ali suv na dodir, napali smo ga u istom sasavu ponovo. Par sati kasnije naneli smo i drugi sloj epoksija koji je u potpunosti zalio strukturu drveta smolom. Posebno smo obratili pažnju na oplatu dna i bokove, kojima eposki daje i strukturalnu čvrstoću, pored zaštite od vlage.