Sa “krupne” opreme i velikih radova, prešlo se na “sitniju” opremu koja oduzima mnogo više vremena za ugradnju. A slobodnog vremena za fine radove je uvek malo, pa sve to traje … privodimo kraju i spremamo se za svečano porinuće.

Svakako najupečatljiviji deo opreme koji je “ugrađen” je tenda… a izvedena je jednostavno i efikasno zahvaljujući spretnim rukama Andrije (szr Marina): http://www.marina.rs/

Prvo je napravljen model, da bi se pravilno formirao oblik tende:

Potrebno je dosta iskustva da se od ove viseće kese oblikuje lepa tenda:

U radionici, na stolu, sve to izgleda jednostavno:

A na čamcu izgleda kao da je izrasla iz njega:

Jedan od najnezgodnijih elemenata za ugradnju je SMEV sudopera sa plinskim rešoom iz Polar klime, uz nju ne dolazi uzorak za sečenje, pa smo se snalazili kako smo umeli:

Sečenje radne ploče u koju sudopera staje knap:

Obrađeni su i nasloni za klupe u kokpitu, a po sugestiji starijeg kolege nautičara, i pregrade iza naslona su podeljene po visini… sve je to urađeno pre finalnog farbanja enterijera.

Istovremeno su zakrpljene i posledice udarca na probnoj vožnji. Oštar ćošak limenog čamca je stigao samo do prvog površinskog sloja špera:

Oštećenje je očišćeno, mehanički je uklonjen oštećeni sloj epoksija:

Ovde se jasno vidi koliko je šper / epoksi sendvič konstrukcija otporna na udarce, podsetiću vas da na ovom boku nema sloja staklenog tkanja u finalnom sloju epoksija:

Popravka je jednostavna, rupe se zagituju eposkijem sa puniocem 407:

Nekoliko dana kasnije, kada epoksi očvrsne i u potpunosti parafinira sledi poliranje pa farbanje:

Pre zatvaranja oplate kokpita potrebno je provući elektro instalaciju. Kako je Yastogu namenjena uloga Garmin demo broda, ovde se našlo mnogo više kablova od potrebnih za svetlosnu signalizaciju i osvetlenje kokpita. Tu je instalacija za radar, antene, AIS, megafon…

Pedantno je sva instalacija sprovedena do mesta za prekidače pored vozačke klupe:

Pod plafon je postavljen i sloj izolacije, ISOVER ULTIMATE materijal je prilagođen brodogradnji:

Odvojen je jednosmerno paro-propusnom folijom okrenutom tako da sprečava prodor vlage u izolaciju, obrnuto od rešenja u krovovima gde folija dozvoljava prolaz pare kroz izolaciju u krov ali ne i nazad u prostor. Ovako bi trebalo da se smanji kondenzacija i zadržavanje vlage u izolaciji:

Posle konačnog farbanja enterijera ostala je gomila prašine, pa smo izbacli sve stvari iz Dunje 2. Zanimljivo je koliko se toga “navuklo” za ova dva i po meseca u marini:

Konačno možemo da pređemo na ugradnju preostale opreme poput ovih krovnih rukohvata od inoxa, savijenih po radijusima iz projekta u dve ose u Kosinoxu-u:

A došlo je vreme i za prve rupe na trupu ispod vodene linije. Garmin sonda za sonar je motirana “kroz rupu” radi očitavanja dubine bliže pramcu. Kako je u pitanju drveni brod, sonda “kroz rupu” mora biti u bronzanom kućištu.

Po isecanju rupe “čelo” špera treba prvo zaštiti epoksijem, sa minimum dva ili tri sloja. Naravno to ne isključuje korišnje PU diht mase kod montaže sonde:

Sledće rupa je za 1/2″ usis rečne vode za tehničke potrebe pranja, ispiranja WC-a i sl:

Sleduje razvlačenje kablova elektroinstalacije i postavljanje tabli sa prekidačima, kao i instalacija osvetlenja i elektronske opreme. Potom vodovodna instalacija, rezervoari, pumpe i sl….

Zahvaljujući preduzeću Motonautika Elko  spreman je i hidraulični set za upravljanje na koji će biti ugrađen i Garmin autopilot:

Još malo finalnih radova, pa da počnemo sa tim promotivnim vožnjama…