Da bi pravilno formirali ”kostur” Yastoga, pre lepljenja kobilice i rebara, potrebno je da postavimo distancere koji će držati međusobnu poziciju rebara, i rebra u odnosu na pozicioner. Distanceri se posle konačnog fiksiranja kostura skidaju.

Istovremeno ukrajamo i postavljamo sve uzdužnice koje su sastavni deo kostura. Cirkular, ger i testera su osnovni alat za pripremu:

Svi utori su obrađeni, i pripremljeni da prime uzdužnice. Činilo se da će to ići brzo, ali je obrada uglova na ovakvim mestima prilično dosadan i spor posao:

Prvo se postavljaju rasponke koje drže u poziciji “otvorena” rebra. Gornji deo ovih rebara će moći da se montira tek po skidanju sa pozicionera i okretanju trupa. Do tada će ova rasponka držati pravilno “geometriju” rebra:

Kada su sve rasponke postavljene, počeli smo sa probom uzdužnica. Neke uzdužnice su izrađene od jednog komada špera…

…dok će se one sa većim zakrivljenjima raditi iz nekoliko slojeva, da bi se pravilno ispratio oblik trupa, i da bi se smanjio rizik od pucanja kod natezanja uzdužnice u oblik. Poput ove uzdužnice na kniku – prelomu dna i boka trupa koja se slaže iz dva sloja po debljni i po širini, 12mm i 6mm okume špera zalepljenog epoksijem. Povećavamo potrošnju epoksija, ali i pojačavamo konstrukciju:

Čačkalice na kosturu bilo nas je dovoljno da se podelimo u dve ekipe i napadnemo trup sa dve strane:

Postavljanje distancera:

Uz stalnu proveru horizontalnosti, razmaka i raspona… Provera i upoređivanja izmerenih vrednosti sa projektom… Presudno je stalno proveravati i kontrolisati geometriju trupa prilikom slaganja rebara. Kada se rebra, kobilica i uzdužnice slepe epoksijem više nema korekcija. Zato nema mesta za žurbu u ovom koraku, da se ne završi sa onom majstorskom: “tri puta sečem, tri puta kratko”…

Još uvek nije sve završeno, čeka nas još “malo” rada na uzdužnicama, dok ih sve ne postavimo u poziciju i ne proverimo kompletnu geometriju…