Zašto smo na posebnu stranicu izvojili relativno dosadnu priču o materijalu? Zato što smatramo da izgradnja čamaca i brodića bez kalupa, sistemom “sendvič konstrukcije”, korišćenjem kompozitnih materijal,  zahteva posebno objašnjenje jer se kod nas ne koristi dovoljno.

Svi smo navikli na tri standardna materijala i načina izgradnje plovila:
1. Čelični lim, ukrojen, zavaren za rebra, oblikovan, ispeskiran i ofarban. Odličan materijal, posebno za veće brodove, ali i za šiklje. Relativno težak i zahtevan za održavanje, ali se čini “jakim i pouzdanim”. Kod malih čamaca omogućava lako prilagođavanje potrebama korisnika, toliko lako da ne možete na rekama videti dva metalna čamca koja liče.

2. Aluminijum, malo ga je teže variti, dosta je mekši od čelika, pa aluminijumski čamci posle nekog vremena izgledaju izlupani “kao plekani tanjiri”. Iz mnogo različitih razloga manje zastupljen u gradnji manjih čamaca nego što to zaslužuje. Najotporniji na vodu, atmosferske uticaje, ali ne i na ljudski faktor.

3. “Plastika”, ili pravilnije GRP – Glass Reinforced Plastic -  kombinacija staklenih vlakana i najščešće poliesterskih ili vinilesterskih smola. Najčešći materijal za čamce i brodiće u serijskoj proizvodnji iz kalupa. Problem je što za razliku od metalnih, svi plastični čamci liče jedni na druge. Jedan model izlazi iz istog kalupa, i svaki je potpuno isti kao prethodan, a modifikacije i prilagođavanja korisniku su komplikovane.

U zaborav je otišlo drvo kao materijal, zbog problema sa održavanjem. Drveni čamci traže pažnju, bar je tako bilo do pojave epoksida u brodogradnji pre tridesetak godina.

Iako se tako čini, primarni materijal u izradi Yastoga 23 nije drvo. Drvo je samo osnova, sredina sendviča, čiji je glavni deo epoksidna smola. Glavna uloga epoksida je da impregnira drvo, odvoji ga od svih spoljnih uticaja, ”hermetički” ga izoluje, ali iskoristi njegovu najbolju karakteristiku – žilavost za osnovu sendviča. Preko epoksija potom dolazi standardno tkanje od staklenih vlakana, pa opet epoksi, pa prajmer, nanos poliuretanske farbe, potom lak, a ispod vodene linije još i prajmer+antifoulgin. I to je “sve”. To je “sendvič” koji daje trajno plovilo, koje zahteva isto ili manje održavanja od klasičnih “plastičnih” čamaca.

Na sličan način se drvo koristi i u konstrukciji “plastičnih” – poliesterskih čamaca, posebno na opterećenim delovima poput krmenog zrcala ili podova. Zbog karakteristike da “plastika pije vodu”, poznatije kao osmoza, koja se javlja kod poliesterskih čamaca pre ili kasnije, drvo se sa poliesterom ne upotrebljava u većoj meri. Upravo taj problem je kod epoksida rešen – “epoksi ne pije vodu”, pa problema sa truljenjem drveta nema.

Da se vratimo sendvič konstrukciji, tačnije “kompozitnim materijalima”:

Nije drvo (ili šper-ploča) jedini materijal koji se može koristiti kao osnova sendviča, neka vrsta modela oko kog se formira oblik čamca. Na raspolagnju su materijali različitih saćastih ili penastih struktura i mehaničkih karakteristika, lakših (ali i skupljih) od drveta. Koriste se na različitim delovima plovila da bi olakšali i/ili ojačali konstrukciju. Sendvič konstrukcija se takođe ojačava i sa već pomenutim staklenim tkanjem različitih težina, koje pravilnim polaganjem dodatno poboljšava mehaničke karakteristike celog plovila. Na određenim delovima posebno izloženim habanju, često se koriste i tkanja karbonskih vlakana koje imaju superiorne mehaničke karakteristike i otpornost, ali naravno i “superiornu” cenu.

Evo jednog odličnog primera sendvič konstrukcije. Osnovni slojevi su 4mm okume šper ploča, 10mm Airex PVC saće i još jedan sloj 4mm okume zalepljeni epoksijem, a završni sloj je 6mm furnir mahagonija. Na gornjem ćošku se vidi i deo epoksija koji je spajao ovo parče u konstrukciji pre odsecanja:

Kao i kod ostalih načina gradnje, primaran je projekat. Pedantan i precizan inžinjerski pristup, i korišćenje vrhunskih softverskih alata, omogućavaju da se svaki izrađeni čamac lako prilagodi željama i potrebama vlasnika. Izmene u enterijeru, eksterijeru, pa i modifikacije korita se lako implementiraju na finalni proizvod pre procesa proizvodnje. Drvo se lako obrađuje i oblikuje, a epoksi se jednostavno nanosi uz poštovanje odnosa komponenti prema preporukama proizvođača.

U eksploataciji, sendvič konstrukcija sa epoksidima se pokazala kao izuzetno lagana za održavanje. Ne postoji opasnost od pojave osmoze – večitog problema poliesterskih čamaca. Ogrebotine i manja oštećenja se lako saniraju, a površine održavaju uglavnom pranjem. Pored toga, kod sendvič konstrukcije se zamor materijala pojavljuje u mnogo manjoj meri nego kod poliestera ili čelika. Upravo tu se prepoznaje superiornost drveta u sredini sendviča, vrhunski prirodni materijal sa neprevaziđenom otpornošću na zamor, i odličnim odnosom težine i snage u poređenju sa ostalim materijalima.