Finalni nanos epoksija sa belim pigmentom je potpuno poravnao trup, i dao mu konačno očekivani “plastični” osećaj pod rukom. Izabrali smo 30.decembar kao odličan datum za finalne radove sa epoksijem na trupu, ali i za malu proslavu uspešnih 14 popodneva provedenih u sklapanju Yastogčeta. Naravno, sve je počelo sa testiranjem nosivosti platforme:

Usledilo je merenje trupa, spremio sam digitalnu ribolovačku vagicu koju inače koristimo za merenje paketa, raspona od 0 do 30kg, preciznosti 20gr. Osim provere težine, ovakvo merenje je pokazalo i poziciju težišta (po dužini):

Kako smo model napravili iz prvog dostupnog špera – breze, očekivali smo i odstupanja od projektovane težine, ali nas je iznenadilo povećanje od preko 30%. Očekuje nas još jedna provera težine kada ugradimo pogon, pa skaliranje opterećenja zarad validnosti testiranja.  Još jedan pokazatelj koliko izbor materijala utiče na težinu. Kod velikog Yastoga ćemo koristiti isključivo Okume šper i Airex Core cell materijal. 
ISPRAVKA I IZVINJENJE: težina modela je ipak tačna prema projektu: 7.9kg po digitalnoj, i 8kg po analgnoj/antikvarnoj vagi! Posle dosta konsultacija, inženjerski deo ekipe je ipak zaključio da je “novogodišnje posluženje” definitivno uticalo na validnost merenja, pa su odlučili da merenje ponove, ovog puta bez jelena, i na malo starijoj, ali proverenoj opremi:

 

Kada su javili rezultate, preturio sam ponovo fotografije, i sa jedne iskopao dobar kadar displeja vagice. I dalje mi nije jasno gde smo mi videli to “povećanje“:

Usledila je priprema palube za finalni epoksi sa pigmentom. Kako ovde nismo polagali platno, bilo je dovoljno šmirglanje gradacijom 80 da bi obezbedili mehaničku vezu između slojeva epoksija:

Pa potom mazanje epoksija u jednom bogatom sloju:

Nije nas mrzelo da dodamo još jedan tanak sloj na bokove. Već posle prve ruke je trup Yastoga potpuno drugačije izgledao:

Temeljno nanošenje prve ruke nas je malo namučilo na ivicama. Loše namešten valjak na roler je ostavljao tragove na bokovima, pa smo ivice morali da doradimo četkom. Mazanje epoksija je kao mazanje meda. Ako je viskozitet dobar, dovoljno je “natapkati”, a on će se sam razliti preko površine, što dosta olakšava rešavanje “problema” u ćoškovima.

Čekanje da prva ruka očvrsne do gel faze, kada ne ostavlja tragove na prstima posle dodira, smo ovog puta uradili “po knjizi”. 40 minuta smo prekratili sa “nekoliko” limenki piva – pa nova godina je!

Drugi nanos je završen brže od prvog i sa manje materijala, ali smo ipak potrošili još 4 doze epoksija – otrpilike 200gr. Jedva čekam da izmerimo i sračunamo tačnu količinu utrošenog materijala na model, biće zanimljivo…

Rep je još malo popravljen gitom – epoksijem sa filerom 410, spreman je za farbanje ili nanošenje jedne ruke epoksija sa pigmentom. Trup je finalno epoksidiran i takođe spreman za farbanje, ali i za porinuće i prvo plivanje, ako nam poručeni uzorci Epifanes dvokomponentnog poliuretanskog laka ne stignu na vreme:

Prve testove na vodi očekujemo odmah posle praznika. Do tada, cela Y-Craft ekipa, i svi koji su se okupili oko izrade Yastoga 23, vam žele SRETNU NOVU 2010 GODINU !

< Prethodni tekst                                                                                     Sledeći tekst >