Nastavak rada na modelu je naravno započeo šmirglanjem Što nam je ubrzo dosadilo pa smo prešli na probno sklapanje delova…

Postavili smo i rebra nadgrađa, pa sam mogao da zamišljam sebe kako vozim:

Usledilo je malo natezanja oplate, probanje palube, još par smelih ideja… pa smo sve rasturili i spremili se za lepljenje!

Ivan je odvojio epoksi za Dunju 2, ne nameravamo svu ovu količinu da potrošimo samo na model

Priprema pravilne smeše epoksija i učvršćivača je olakšana pumpicama na kanisterima i kanticama. Jedan pritisak na pumpicu izbacuje tačno odmerenu količinu u posudu za mešanje, samo treba paziti da se ne zabrojiš…

Prvo su sva mesta spajanja premazana epoksijem sa učvršćivačem, zatim je usledilo punjenje spojeva epoksijem sa dodatkom odgovarajućeg punioca.

Potom je kobilica vraćena na rebra postavljena u poziciju na pripremljeni nosač. Sve je unapred učvršćeno distancerima da se ne pomera, tako smo dobili mini pozicioner koji će držati elemente dok epoksi potpuno ne očvrsne.

Zatim su svi uglovi koji se spajaju popunjeni istom smesom epoksija i punioca. Prvo se špahlom ili štapićem nanese materijal na spoj, potom se višak materijala ukloni ravnom špahlom.

Delovi koje ne treba spajati u ovom trenutku, poput patosa, se odvajaju najlonom.

Na jednom mestu je CNC “ujeo” rebro, pa smo tu rupu obradili, i u epoksi smesu dodali parče drveta:

Rebra i kobilica u pozicineru, kao i uzdužne letvice su bile lakši deo posla. Postavljanje krme je zahtevalo šest ruku i koncentraciju:

Provera uglova i udaljenja, pre fiksiranja…

Na kraju je cela konstrukcija “utegnuta” i ostavljena da se suši:

Sutra skidamo štipaljke i distance, i krećemo sa postavljanem oplate.

< Prethodni tekst                                                                                     Sledeći tekst >