Nastavak radova na modelu doneo je dva zanimljiva rešenja za isti problem: “kako saviti šperku”. Na modelu je oplata trupa urađena iz 4 komada, dva donja i dva bočna. Vrlo oštra linija pramca i veliki ugao napred su bili ozbiljan izazov za šperku dugačku 1,5m pa smo odlučili da se još malo poigramo… ali o tome kasnije.

Prvo smo poskidali štipaljke i stege, i pregledali jučerašnje spojeve. Epoksi je odreagovao kako je propisano, i sve izgleda kako treba. Odvajanje patosa, koji je poslužio da zadrži rebra ali nije smeo da se zalepi za jučerašnje spojeve, je omogućeno parčićima najlona. Zanimljivo je kako se epoksi dobro vezuje za drvo, a potpuno ignoriše najlon:

Deo rebra na kojem je umetnuto parče špera da popuni grešku u sečenju je homogeno popunjen epoksijem.

A svi spojevi izgledaju “školski”:

Miki je vrlo ozbiljno pristupio “natezanju” sa oplatom. Prvo je proverio kako sve leži:

Ovde se jasno vidi koliko je potrebno da se oplata savije da bi naišla na rebra na pramcu:

Povuci, potegni, pritisni, daj stegu, daj tamo štipaljku, pazi tamo se pomerilo… al’ na kraju sve leže na mesto:

A onda je stigla prva igračka: PAROČISTAČ ! Nije baš da nam je bio nepohodan, ali ako uspemo da uz njegovu pomoć ubedimo šperku da priđe obliku trupa pre lepljenja, olakšaćemo kasnije pozicioniranje oplate kad nanesemo epoksi. Ova sprava je stara xx godina, i niko nije znao da li će raditi…

Proradila je bez zamerki. Malo kaplje na spoju creva i vrha, malo prži po prstima, ali bljuje vodenu paru, a to je bitno!

Za prvi pokušaj smo izabrali da “kuvamo” nategnutu šperku 5 minuta, pa da vidimo efekte.

Kako se drvo nije napilo vlage za to vreme, krčakli smo je još par minuta i pustili da se ohladi. Meni pade na pamet da je osušimo fenom za kosu, ne bi li je još malo mučili, ali nismo imali fen u blizini pa je predlog odbačen… Evo rezultata, skinute stege i štipaljke, a oplata “drži” oblik:

…čak i kad se skine sa trupa:

Dok se oplata hladila / sušila, poigrali smo se sa sledećim “problemom” za savijanje. Oplata krova je isečena od 6mm šperke zbog uštede materijala, a i da bi bolje izgledala. Međutim, krov je poput još nekoliko površina na Yastogu kriv po dve ose, pa se ispostavilo da je 6mm šerku ne moguće saviti bez ozbiljnijeg zahvata. Odustali smo od paročistača i pristupili cirkularu. Ivan je usekao “nekoliko” riseva po linijama savijanja dubine 3mm:

Risevi su omogućili lako savijanje po obe ose, pa je 6mm šperka legla na konstrukciju krova bez muke:

Ja sam se u međuvremenu bavio “kuvanjem” druge strane oplate dna. Ovog puta sam improvizaovao dršku na crevu paročistača, i držao cev tako da ne “bljuje” kapljice vode na šper.

I druga strana oplate dna je posle 10 minuta “kuvanja na pari”, i desetak minuta hlađenja, primila oblik korita. Na velikom Yastogu neće biti potrebe za ovakvim egzibicijama jer se oplata radi iz više ploča, u dva sloja, pa će i uvijanje svake ploče biti manje.

Da bi se oplata uklopila na pramcu, morali smo da oborimo ivice kobilice.

Poslednja provera sa obe oplate je pokazala da sve leži kako treba. Pa je usledilo mešanje epoksija i priprema za lepljenje. Prvo su svi spojevi premazani epoksijem bez punioca. Potom je zamešan epoksi sa puniocem za “filovanje”, “filetiranje”, “fugovanje” … kako god…

Kao što sam već napomenuo, pumpice na kanisterima daju idealnu mešavinu epoksija i učvršćivača, a punioc se dodaje u tačno određenom procentu. Najefikasnije je preciznom vagom izmeriti koliko prosečno uzima filera neka kašičica ili npr.ova špatula za mešanje, i svaki put koristiti isti alat za doziranje. Dobro umešan i epoksi se prepoznaje po homogenoj strukturi i sjaju.

Prvo smo naneli epoksi sa filerom na sve ivice rebara i kobilice. Najlonom su odvojeni svi elementi koji ne treba da se lepe:

Pred polaganje oplate rebra su izgledala ovako:

Potom je usledilo precizno spuštanje oplate, bez pomeranja levo-desno, da bi izbegli skidanje nanetog epoksija sa rebara. Ovog puta nam stege i štipaljke ne mogu pomoći, pa smo pribegli šrafovima za učvršćivanje. Kada epoksi odradi svoje, svi šrafovi se vade, a rupe se popunjavaju odgovarajućom kombinacijom epoksija i punioca.

Stegama smo pričvrstili oplatu na mestima na kojima nas nije slušala, dok nismo sve zategli šrafićima:

Kod stezanja šrafova treba obratiti pažnju da se ne zatežu do kraja, da ne bi istisli sav epoksi iz spoja. Između dva drvena elementa treba da ostane dovoljno epoksija da drži spoj:

Spoj oplata na pramcu smo popunili epoksijem, pa potom zaštitili specijalnom trakom koja površinski sloj epoksija čuva tokom sušenja u stanju u kome dozvoljava kasniju obradu i dodavanje materijala po potrebi (nisam zapamtio kako se zove ta traka). Time se izbegava čišćenje i šmirglanje stvrdnutog sloja epoksija pre nanošenja novog.

Trup je okrenut, postavljen na sunđere i najlon, pa smo se bacili na “filetiranje” svih spojeva, dosadan i pipav posao koji zahteva strpljenje i mirnu ruku. Potrebno je spojeve ravnomerno i bez rupa popuniti epoksijem, tako da ne ostaje vazduha ispod površinskog sloja. Za ovu potrebu smo posebno naoštrili minijaturne plastične špahlice:

Za kraj, Yastogče na stolu, svi spojevi nafilovani i sređeni. Sutra stavljamo bočnu oplatu…

< Prethodni tekst                                                                                     Sledeći tekst >