Nastavili su se radovi tamo gde smo stali. Malo sam kasnio, pa me sačekala već isprobana gornja oplata i društvo koje je uveliko radilo na pramcu i uklapanju dve oplate:

Juče ušrfljeni šrafovi koji su držali donju oplatu za rebra dok epoksi ne stegne su izvađeni uz malo strpljenja i pažljivog rada. Rupe će se zatvoriti epoksijem kod polaganja platna na oplatu. Šrafovi su i ovog puta odigrali glavnu ulogu u fiksiranju, ali nije bilo potrebe za kuvanjem:

Sa pričvšćenom oplatom, pramac slikan sa “vodene linije” izgleda opako:

Na modelu smo prednja rebra morali da obaramo ručno, na velikom brodu će potreban ugao biti izveden prilikom sečenja na CNC-u:

Kada su isplanirana sva mesta za pričvršćivanje, probušene rupe za šrafove, i sve lepo upasovano usledila je priprema za epoksiranje. Za početak malo šmirglanja prethodno epoksiranih spojeva:

Potom mazanje epoksija sa učvršćivačem na sva mesta koja će se lepiti:

Pa onda “filetiranje” epoksijem sa dodatim puniocem:

Ista procedura nas očekuje na velikom Yastogu, samo će špahle i količine biti veće. Koliko je jednostavno raditi sa ovako organizovanim epoksijem kakav nudi West System govori i to što su danas pustili mene da pravim smešu… Za svaki pritisak slavine na epoksiju, sledi jedna doza učvršćivača:

Ovde su još uvek ne pomešani. Dobro izmešati pa pripremiti sve površine ovakvim “retkim” epoksijem. Potom se pravi ista kombinacija, u koju se doda 6 špatula filera i dobro umeša:

Nafilovati sve kontaktne površine ovako “ugušćenim” epoksijem, fiksirati oplatu tako da se ne istisne sva smesa između…

Pa pristupiti “filetiranju”, tj. oblikovanju i dopunjavanju spojeva tako da se dobije ravnomerna količina epoksija naneta na sve površine:

Tako se ispune i svi spojevi:

Bitno je završiti nanošenje pre nego šte epoksi počne sa reakcijom i počne da očvršćuje. Da bi se to postiglo kod velikih zahvata koji nas čekaju na pravom Yastogu, neko će da meša epoksi, a neko će da nanosi da bi sve stigli. Morali smo da otvorimo i veliku kantu punioca, koja će nam trebati za veliki brod.

Ovo je najveća količina spojeva koje je trebalo nafilovati epoksijem u jednoj turi do sada. Svi su se uključili, čak i posmatrači iz komšiluka, u proces mazanja epoksija po rukama, garderobi, foto aparatu … i spojevima rebara i oplate na modelu.

Na prethodnoj slici su i rebra kabine postavljena na mesto, i lepo se vidi koliko je dubok trup Yastoga. Već sam napomenuo da rebra na modelu ne odgovaraju onima na velikom projektu. Na kraju nismo odoleli, pa smo probali kako stoji ostatak oplate, pazeći da ne pomerimo sveže epoksirana rebra…

< Prethodni tekst                                                                                     Sledeći tekst >

…a ja sam već zaplovio…