Kao i svaki put do sada, počeli smo sa skidanjem šrafova sa delova zalepljenih prethodnog dana, i odmah se, nestrpljivo, bacili na slaganje preostalih elemenata da bi što pre salgedali oblik Yastoga:

Celinu ipak nećemo sagledati dok ne zalepimo i poslednji element – krov. Percepcija veličine modela se potpuno promenila kada sam ga podigao u pokušaju da odmerim težinu. Veliko nam je ovo Yastogče:

Kako danas planiramo da zatvorimo pramčanu i bočne palube, trebalo je prvo epoksidom zaštiti unutrašnje površine trupa. Počelo je sa najdosadnijim poslom na svetu: šmirglanjem

Pa potom nanošenjem epoksija (sa učvršćivačem) u jednom sloju, onako ‘domaćinski’ ali da se ne sliva… Na velikim površinama, ovo nanošenje se vrši specijalnim valjcima koji lako ostavljaju potrebnu količinu epoksija. Mi smo na modelu koristili četke što se pokazalo neekonomično i neefikasno, ali dovoljno dobro za model. Sat vremena posle nanošenja prvog sloja, usledio je i drugi sloj epoksija. Ceo unutrašnji deo trupa se sijao kao da ga je zasula ledena kiša, što pokazuje da smo naneli dovoljno epoksija koje će drvo upiti i ostati zaštićeno ispod:

A onda uklapanje palube, i otkrivanje sitnijih i krupnijih propusta u postavljanju oplate. Predsnot rada u drvetu se ogleda u relativno jednostavnom ispravljanju ovakvih grešaka. Potrebna vam je ili šmirgla za skidanje, ili epoksi sa odgovarajućim puniocem za dodavanje materijala. Posle pažljivog upoređivanja, uz pomoć dragih gostiju…

Na svim rebrima je usledilo ono prvo: dosadno šmirglanje ovog puta ubrzano alatom:

Pre postavljanja palubne oplate epoksidirana su i dodatna ojačanja na krmenom delu, koja treba da olakšaju savijanje oplate preko kremnih boksova:

A onda nišanjenje: “JEL’ LEGLO?”

Naravno da je leglo …

Usledilo je postavljanje leve bočne palube, i pramčane palube. Fiksiranje šrafovima, pa gimnastiksa sa filovanjem spojeva! Na velikom brodu se svemu lakše priđe jer je moguće ući u brod, na modelu je jako teško pronaći odgovarajući ugao za nanošenje epoksija na spojeve. U žaru borbe, uspeo sam da se zamažem epoksijem po nosu!

Ali sam uspeo da završim sve spojeve odozdo. Kakav je ovo trening za zglobove :)

Na red su došle i oplate kabine, deo koji Yastogčetu daje konačni izgled i definiše linije…

Prednost rada sa epoksije je i “lepljenje u vetar” – fiksiranje delova koji nemaju elemente koji ih pridržavaju, poput ovog špica kabine. Ako uspete da rešite da se delovi ne pomeraju, epoksijem se mogu zalepiti i kada nema kontaktne površine. Ovde je odstupanje delova malo, takvi spojevi se mogu kvalitetno izvesti uz upotrebu odgovarajućih punioca i na većim elementima. Iako tako izgleda, ovo nije štapić od sladoleda već “profilisana špatula” za nanošenje epoksija na spojeve

Izazov za zglobove, ali i odličan način za prljanje garderobe, je bilo i epoksiranje spojeva palube i oplate kokpita sa unutrašnje strane. Posle par krugova oko modela, svi spojevi su pravilno napunjeni.

Yastogče je na pola koraka do završetka strukturnih radova. Još paluba kabine i krov…

< Prethodni tekst                                                                                     Sledeći tekst >