Ovaj post bi mogao da se zove i “SMIRDEX – moj drug”… pogađate, danas je na redu bilo šmirglanje! Rešio sam da ne zovem to “najdosadnijim poslom na svetu”, nego da probam da pronađem nešto interesantno u besomučnom trljanju trupa šmirglom… nisam uspeo, iako je išlo lakše nego što smo očekivali.

Prvo je trebalo povaditi šrafove sa spojeva, čak i one koje smo slučajno zalili epoksijem:

Obzirom da smo ceo model pričvršćivali šrafovima, mogu da kažem da ovo nije Stitch & Glue tehnika, nego Screw & Glue Srećom, uz malu turpiju i pažljivo rukovanje šrafilicom, i ovakvi šrafovi se lako izvade.

Na “meniju” danas je, kao što rekoh, šmirglanje. Nazvali smo ga pegalanjem, jer je poenta “ispeglati” sve viškove epoksija na spojevima, i pronaći mesta gde treba dodati “gita” – epoksija sa odgovarajućim puniocem, da bi se površine sredile pre nanošenja staklenog platna. Bilo kakve ispravke na površinama posle toga su mnogo teže. Ovakve stvari treba srediti:

Na krmene boksove je nanet epoksi sa pounicoem za gitovanje – 407. Ima nešto slabiju strukturnu jačinu od ovog belog 406 koji standardno koristimo, ali se zato mnogo lakše šmirgla, odatle smo i počeli:

Ovde se lepo vidi kako je “stukturni” spoj izveden “belim” epoksijem sa 406-icom, a potom je spoj koji treba dosta šmirglati izveden sa puniocem 407:

Kamo sreće da sam sve ove spojeve uradio sa 407-icom, manje bi trljao:

Setili smo se posle nekog vremena da vežemo Yastogče za sto, da se ne koprca. Pa nam je neko vreme bilo lakše…

Ipak, neki delovi su zahtevali da se čamče čvrsto zagrli:

Peglanje trupa je potrajalo nekih sat i po efektnog šmirglanja. Uglavnom Smirdexom gradacije 150. Na nekim delovima smo koristili čvrsto parče kao držač šmirgle, a na nekim uglavnom zakrivljenim površinama se bolje pokazala mekani držač od tvrdog sunđera (gljiva za šmirglanje). A prašina od epoksija se u međuvremenu zavukla svuda… Shvatio sam zašto je bitno po filetiranju spojeva pokupiti špahlicom višak materijala – da bi se manje trljalo!

Dušan nam je doneo jako zanimljivo parče materijala. Nešto što bi bilo idealno za konstrukciju Yastoga, ako nam cena dozvoli. Pravi sendvič: 4mm Okume šper, 10mm Airex PVC saće, pa još jedan sloj Okume 4mm. Preko toga bi moj izbor bio jedan ili dva sloja staklenog tkanja i epoksija, pa završni sloj. Naravno, sve to dimenzionirano prema konstruktivnim zahtevima. U ovom sendviču završni sloj je izveden 6mm Mahagoni furnirom. Na ćošku se vidi i komad epoksija koji je spajao ovo parče sa ostatkom konstrukcije:

Vratili smo se trupu posle kratke pauze, i spremili “specijalni alat” za proveru: parče konca umazano u drobljeni grafit olovke. Postoje i konci već namazani kredom ili grafitom, ali ako ih nemate pri ruci, pomaže i ovakva “Đurina kućna čarolija”:

Konac se zategne preko trupa i povlači napred nazad, levo desno, dokle god ima grafita na njemu. Isto se uradi sa druge strane, na par značajnih linija. Procedura je ista na modelu, kao i na velikom čamcu, samo je ovde kanap dugačak dva metra, a kod velikog Yastoga će morati da bude barem 8m:

Ako je pravilno zategnut kanap, na trupu se neće ocrtati grafit na onim delovima gde je trup “povukao”. Na tim mestima treba dodati gita da se popune ulegnuća. Kanap jednostavno ne prijanja uz tup, i ne ostavlja trag:

Na dnu se, prema ostavljenom tragu, jasno videlo da su dva rebra “povukla” oplatu:

Na bokovima je sve kako treba:

Sleduje nam nanošenje epoksija sa puniocem za gitovanje na mesta gde treba dodati materijala, pa još jedno šmirglanje kao priprema za stakleno tkanje i epoksi.

< Prethodni tekst                                                                                     Sledeći tekst >